Crveni krst Crne Gore organizovao je danas završnu nacionalnu konferenciju regionalnog projekta “Inovativne usluge podrške za starije u zajednici” (I-CCC), u hotelu Ramada u Podgorici. Konferencija je organizovana u okviru projekta čiji je cilj da utiče na nacionalne reforme u dugotrajnoj njezi kroz razvoj, testiranje i zalaganje za socijalno inovativne usluge u zajednici i volonterske usluge za starije osobe u Austriji, Crnoj Gori i Republici Srbiji. Ovaj projekat sprovodio je Crveni krst Austrije a finansirala ga je Evropska unija i sufinansira Austrijska agencija za razvoj. Partneri na projektu u Crnoj Gori su Crveni krst Crne Gore i Ministarstvo zdravlja.
U ime Crvenog krsta Crne Gore, konferenciju je otvorila generalna sekretarka Jelena Dubak:
„Svijet prolazi kroz ogromnu starosnu promjenu. Statistike pokazuju da će do 2050. godine 2 milijarde ljudi biti starije od 60 godina a da će udio djece biti značajno manji. Crna Gora nije izuzetak. Već sada na sjeveru imamo opštine u kojima preovladavaju staračka domaćinstva. Ovakva demografska kretanja ostavljaju trag u društveno- ekonomskom, zdravstvenom i kulturnom životu zajednice.
Istraživanja koja je Crveni krst Crne Gore u prethodnom periodu sprovodio pokazuju da su najveći problemi sa kojima se stariji suočavaju: siromaštvo, usamljenost i loše zdravstveno stanje. U pogotovo nezavidnom položaju su oni koji žive u ruralnom području u riziku od siromaštva ili u siromaštvu. Jer, siromaštvo sa sobom nosi niz uskraćenosti i značajno je ne samo iz aspekta manjka sredstava za život već i nejednakog pristupa zdravstvu, kulturi, društvenim dešavanjima i životu zajednice uopšte. S tim u vezi neophodno je kreirati politike i osigurati uslove za smanjenje nejednakosti i unapređenje socijalne inkluzije, za šta je preduslov obezbjeđenje poštovanje ljudskih prava starijih. Pristup kojim se potvrđuje poštovanje ljudskih prava, podrazumijeva prilagođavanje sistema zaštite starijih njihovim potrebama.
Usluge njege za osobe koje imaju dugoročni zdravstveni problem često nisu dostupne ni ekonomski pristupačne mnogima. Mnoga domaćinstva ne mogu da ih priušte što rezultira dugim listama čekanja u formalnom sistemu i još većim pritiskom na neformalne njegovatelje,“ istakla je Dubak.
Zamjenica šefa sektora za saradnju u Delegaciji Evropske unije u Crnoj Gori, Liselotte Isaksson, dodala je da „socijalna zaštita, njega i pružaoci usluga igraju najvažniju ulogu u brizi o starijim licima, tj. onima koji žele da žive i stare na dostojanstven način. Međutim, mnoge zemlje se i dalje bore sa posvećivanjem dovoljne pažnje ovim temama. Fokus na njegu u politikama može dovesti do napretka u društvu, pružiti priliku za zapošljavanje i poboljšati život onih koji su korisnici njege i onih koji im je pružaju. Zaista želim da naglasim ovaj dvojni cilj: fokusiranje na pristupu uslugama za starije i na status onih koji pružaju njegu, tj. neormalnih njegovatelja. Usvajanjem nove Strategije za njegu u 2022. upravo to želimo i da učinimo.“
Mr Sreten Jakić, direktor direktorata za zdravstvenu zaštitu Ministarstva zdravlja saopštio je da „u Crnoj Gori postoji sve veći broj starijih koji su oboljeli a dolaze iz samačkih domaćinstava. Ministarstvo zdravlja, u dijelu palijativne njege, je u procesu mapiranja ustanova koje mogu pružiti primarnu i sekundarnu zaštitu starijim osobama. On je istakao da je sjeverni region potencjalno mjesto za razvijanje usluga palijativne njege. Takozvana treća dob je izazovan periodu u životu svakog pojedinca, a Ministarstvo je dužno pružiti podršku starijim licima kroz postojeće mehanizme i strateška rješenja.“
Ministarka rada i socijalnog staranja Naida Nišić dodala je da ovo prilika da se uradi presjek postojećeg stanja i da se obezbijede inputi za buduće djelovanje u oblasti brige o starijim licima. Ona je istakla djelovanje Ministarstva rada i socijalnog staranja u dijelu smanjenja siromaštva među starijom populacijom kroz povećanje minimalnih penzija i zalaganje na učvršćivanju međisektorske saradnje. „Insistiraćemo na saradnji i strateškoj deinstitucionalizaciji kako bi se omogućila njega u kućnim zajednicama.“
Anya Blum, regionalna koordinatorka projekta u Austrijskom Crvenom krstu saopštila je „da su stariji zapravo vrijedan resurs svakog društva jer kroz svoje iskustvo mogu ponuditi mnogo, a mi im moramo obezbijediti zasluženi pristup zdravstvenim i socijalnim uslugama. Nažalost, i u najrazvijenijim društvima, stariji se suočavaju sa otežanim pristupom uslugama.“ Ona je istakla važnost neformalnih njegovatelja- osoba koje, zapostavljajući svoje potrebe, brinu o drugima. „Svako ima pravo na prustupačne, dugoročne i kvalitetne usluge njege. Moramo podržati osobe u stanju potrebe, a ne smijemo zaboraviti karijere neformalnih njegovatelja.“
Mina Brajović, šefica kancelarije Svjetske zdravstene organizacije u Crnoj Gori, istakla je da je region Evrope prvi koji je ušao u demografsku tranziciju što znači da će se uskoro broj osoba koje imaju 60 i više godina udvostručiti, a onih koji imaju 80 i više godina, itrostručiti. Ona je dodala, da ćemo uskoro na 100 osoba koje su radno aktivne, imati 30 lica koja su starija u nemogućnosti da budu radno angažovana. Prvi put, u 2024. godini, Evropa ima više starijih osoba u odnosu na broj djece i adolescenata.
U okviru konferencije, diskutovalo se o transformaciji potreba starijih i održivih usluga i njihovom uticaju na zajednicu, kao i potrebi multisektorskog pristupa u dugotrajnoj njezi.
Pored toga, održan je i panel sa fokusom na lokalne strategije i finansiranje za stvaranje „Gradova – Prijatelja starijih“. Stručnjaci i predstavnici iz različitih sektora kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou podelili su svoja iskustva, izazove i perspektive o njezi starijih i podršci zajednice.